Od kafane kraj puta
do etno kompleksa za dušu i telo
Osamdesetih godina prošlog veka nije bilo lako niti jednostavno pokrenuti privatan biznis.Trebalo je imati hrabrosti, odlučnosti i jasnu viziju za takav poduhvat.A Ostojin Ljubiša, čovek radoznalog duha, neiscrpne energije i izvanrednih organizacionih sposobnosti uhvatio se u koštac sa takvim izazovom. Napuštajući konfor gradskog života i relativno dobru poziciju vođenja servisa bele tehnike, te uz podršku supruge Vojislave, on se odlučuje da radikalno promeni dotadašnju životnu rutinu. Kao strastveni lovac i ljubitelj prirode kupuje posed u blizini Carske bare i polako kreće u razvijanje jednog posve drugačije profilisanog radnog opredeljenja.
Prvo otvara seoski lokal u Belom Blatu, a nakon toga zakupljuje kafanu kraj puta,
nekadašnju Živu Mađaricu, adaptira je 1994. godine i kreće u ugostiteljsku avanturu.
Od “pasulja za pet dinara”, kao početne
reklamneponude za kamiondžije,
on polako,strpljivo i sa velikom posvećenošću generiše jedan specifičan uslužno-restoranski proizvod oplemenjen dobrom energijom i estetskim detaljima rustičnog tipa.
Ideja je bila da u taj prostor udahne duh prošlog vremena, duh Banata i da goste uvede u svojevrstan gastronomsko-uslužni kaleidoskop svojstven upravo vremenu kada seznačajan deo društveno-zabavnog života odvijao u kafanama salašarskog tipa. I polako kreće magija tog čudesnog preobražaja kafane kraj puta u restoran “Trofej”. Nastaje jedan neverovatan prostor ispunjen mnogim detaljima koji su doprineli da se gosti osećaju kao u kući svojih predaka, gde mogu uživati u jelima osećajući pri tom sve ukuse i mirise nakadašnjih predačkih ognjišta. U tu priču i posao uključuju se polako i sinovi, Darko i Zoran, na koje su roditelji preneli svoj entuzijazam, opredeljenje i radno usmerenje. Bežeći od “urbanog ludila”,porodica se potpuno posvećuje izgradnji jedne održive poslovne filozofije s puno odricanja i inovacija u tom radu.
Korak po korak izgrađivan je stil dobre usluge i prijatne atmosfere. Nažalost, 2007.godine Ljubiša iznenada umire ali ideja i ta nit radne i porodične predanosti ne prestaje. Prateći potrebe urbanog čoveka i vodeći računa da se očuva autentična usluga, porodica Ostojin proširuje postojeći prostor i generiše etno selo “Tiganjicu”. Pomalo egzotična na naš , banatski način, ova oaza zelenila, zasenčenih kutaka i debele ladovine, sa neobičnim Zoo vrtom , bezbednim dečijim igraištem, prepuna starih alatki i oruđa postaje neizostavno pribežište i pravi ventil za sve poštovaoce prirode i ljubitelje tradicionale multi-gastronomske banatske kuhinje.
Jer ovde, u etno selu porodice Ostojin, moguće je ući i boraviti u jedan drugačiji svet, u svet prošlosti i biti umrežen u veliku porodicu poštovalaca iskonskih i plemenitih tradicija. A da biste se uverili u doslednost i istinitost gore iznetih tvrdnji pozivamo Vas da budete naši gosti, da zavirite u naš svet domaćinske gostoljubivosti začinjene mirisima iz prošlih vremena i ukusima nastalim na nekadašnjim banatskim ognjištima .
Dobro nam došli prijatelji dragi!
